Mira Stupica
http://www.eho.com.hr/news/mira-stupica/12962.aspx
Enes Kišević Miri Stupici
Mira Stupica
'And old words
From her mouth
sound as if,
only now, at
this moment, they were
born'
Enes Kišević
MIRA STUPICA
Ceremony on the occasion of the 60th anniversary of the artistic work of Mira Stupica, National Theater, Belgrade, 24.11.2011.
Mira Stupica - actress of the century 13min
12sec Part I https://www.youtube.com/watch?v=NovHNlxrpzI (Rade Šerbedžija - Miri!)
Mira Stupica: Meetings with Bela and Miroslav Krleža
https://filozofskimagazin.blogspot.hr/ 2015/10 / mira-stupica-susreti-sa-belom-i.html
Mira Stupica, HNK Zagreb, 28.V.1985. and 27.XI.2004.
https://www.youtube.com/watch?v=J1zV70vXiT8
Mira Stupica - actress of the century 22min 38sec Part II
https://www.youtube.com/watch?v=FrZVOPukGlc (Bora Dugić, master of the young plum tree flute, peculiar sound…)
"While the angels sleep" - guest: Mira Stupica
https://www.youtube.com/watch?v=Tuwj8Ros-Og&t=56s
RTCG, TV Archive: Mira Stupica
https://www.youtube.com/watch?v=qabkbbx0Fys&t=1s
Mira Stupica - EXCHANGE
https: / /www.youtube.com/watch?v=1szWt4ArUmo
Film Bakonja fra Brne from 1951
https://www.youtube.com/watch?v=tgrAIU-Rro8
Film Bakonja fra Brne from 1951, based on the novel of the same name by Sime Matavulj . The plot of the novel is located in northern Dalmatia (Dalmatian hinterland). The famous Mira Stupica started her film career in this film.
Jara gospoda (Triglav film, 1952) directed by Bojan Stupica, protagonist Mira Stupica
https://www.youtube.com/watch?v=HIoLz5ZVH80
Hanka / Domaci film I. od II Deo, Bosna-film, Sarajevo, 1955. directed by Slavko Vorkapić, Mira Stupica as Ajkuna.)
http://www.dailymotion.com/video/x2dmihh
Hanka, film….
https://www.youtube.com/watch?v=uUXXBIB3Ga8
Online / Domestic film Part I of Part II (Lovćen-film, Budva, 1956) screenplays, directed by Bojan Stupica, protagonist Mira Stupica)
http: // www .dailymotion.com / video / x2dhj4m
Online 1956 / Domaci film II. by Part II
http://www.dailymotion.com/video/x2dhj80
Mira Stupica 17 11 2010
https://www.youtube.com/watch?v=a9BHP9nAkas
Mira Stupica - final chords
From the review of the end of Mira's life in her house, Šantićeva, 9, with the wholehearted attention and love of Mrs. Jadranka Lazić, who was with Mira every day, for about two years and daily brought joy to Mira's soul, asking her what, and that is Mira encouraged memories, the revival of memories and stories of Jadranka about many things and many others ... With these conversations with Jadranka, Mira kind of 'sailed' the way she went, remembering the play and her roles, colleagues with whom she accomplished everything on many scenes in an array of time, decades.
With such attention and timely incentives for more vivid and rich memories, Mira Stupica would undoubtedly have lived longer and more comfortably, if it had not 'occurred to' one of her 'relatives' to place her in a home for the elderly in Zemun, which is, globally speaking , accelerated her illness and quick end, in less than a year since leaving her bed, her room and her house, which she loved as a place of hospitable meetings and conversations with loud laughter. Eradicated from home, Mira Stupica arrived at the Home, as' transplanted plant ', as a kind of special' scene ', so by optimal' creative mobilization of itself 'daily' it created the role of 'itself' in the Home. Her daily life was a special role without a break, from morning to night, in every situation and with everyone who would come to her. It was only with Mrs. Jadranka that she relaxed and 'returned to the comfort of her domestic habits'. But Jadranka would arrive in an hour or two, and the rest of the time it was Miri's special 'game' again. All this exhausted the rich and massive of special experiences strong soul, which slowly, almost imperceptibly weakened and finally the cerebral stroke was a strong somatic manifestation of the deep psychological trauma with which she began to live, from the moment she left her home ……
With an expert approach in the Department of Emergency Neurology, Clinical Center of RS, under the personal supervision of the then Head, Mrs. Prof. Ph.D. Ljiljana Beslać Bumbasirević, Mira has recovered, she has remained alive, but with serious consequences in the field of speech and articulation of thought in the verbal category…. Ms. Jadrnaka Lazić continued to regularly visit and nurture Mira in the Zemun Home for the Elderly, where Mira Stupica spent her last days, celebrating her 93rd year of life, August 17, 2016, and the first hours of August 19, 2016. Mira Stupica 'returned the earthly pass' by moving into eternity with the immortal greats of life and art ..
7 and a half , mira stupica
https://www.youtube.com/watch?v=btxKuS2HoiM
Drama performances of the Dubrovnik Summer Festival (Abbreviations: R-director I-number of performances)
I.season 1950./ 8.- 21.IX.50.
Marin Držić: „Dundo Maroje“, Yugoslav Drama Theater Belgrade, R: Bojan Stupica, summer stage 8.IX. (3)
1950. 8th and 9th September Summer Stage, and 1955, 1956, 1958.
Gundulićeva poljana Yugoslav Drama Theater Belgrade
Director: Bojan Stupica (adaptation by Marko Fotez) Uncle Maroje - Karlo Bulić; Maro Jurica Dijaković (1950), Stojan Dečermić (since 1955); Ugo Tedeško - Josip Rutić; Bokčilo - Dejan Dubajić; Popiva - Zarko Mitrovic; Sweep - Jozo Laurenčić; Laura - Sonja Hlebševa; Petrunjela - Mira Stupica
Unknown Dubrovnik author from the 17th century: "Lovers", National Theater Dubrovnik, R: Miše Račić, summer stage, September 11 (1)
Unknown Dubrovnik author (according to Moliere): "Andro Štitikeca", Zadar
National Theater , R: Šime Dundov, summer stage 12.IX. (1) Martin Benetović: "Comedy of Raskot", National Theater Split, R: Kalman Mesarić, summer stage 13.IX. (I: 2)
Poetry evening: Evening of old Dubrovnik lyrics, Rector's Palace Atrium, 16.IX.Recitators: Mira Župan, Marija Crnobori, Mato Grković, Ljudevit Galic, Nikša Štefanini
Marin Držić: „Meeting “, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb, R: Branko Gavella, ljet.pozornica 20.IX. (1)
VI.sezona 1955. / 25.VI.- 15.IX.55
20.VIII. (6) Marin Držić: "Uncle Maroje", Yugoslav Drama Theater Belgrade, R: Bojan Stupica, Gundulićeva poljana
VII. Season 1956. / 30.VI.- 31.VIII.56.
Marin Držić: "Uncle Maroje", Yugoslav Drama Theater Belgrade, R: Bojan Stupica, Gundulićeva poljana
IX. Season 1958. / 1.VII. - 31.VIII. 58.
Marin Držić: "Uncle Maroje", Yugoslav Drama Theater Belgrade, R: Bojan Stupica, Gundulićeva poljana (2)
1958. Summer Stage Narodni divadlo - Prague, Uncle Maroje Director: Bojan Stupica. Dubrovnik Summer Festival ---
Te 1958. Dubrovnik watched both JDP and Narodni divadlo, Praha, with Bojan's Dund..on the stage of the Summer Games ..
https://www.facebook.com/npbgd/photos/a.1197849026943429.1073741990.171050519623290/1197849120276753/?type=3&theater
Свест о тренутку када се ваља повући
http://www.politika.rs/scc/clanak/460354/Svest-o-trenutku-kada-se-valja-povuci
Иако сам човек који пулсира слободно, и крвљу, и месом, и емоцијама, имам једно своје око преко пута себе, око које упали црвено светло да ми каже: сад молим натраг, говорила је Мира Ступица о којој је недавно новосадско Стеријино позорје објавило књигу
Нисам Достојевски, нисам Шекспир, нисам Молијер, само сам Мира Ступица, са својом скромном приватном памећу. Али, јесам човек са концепцијом, у свему. Имам и доста рационалнога у себи. Иако сам човек који пулсира слободно, и крвљу, и месом, и емоцијама, имам једно своје око преко пута себе, око које није сувише строго, али ипак упали црвено светло да ми каже: сад је мало много, сад молим натраг!
Ово су речи незаборавне драмске уметнице Мире Ступице записане у поглављу „Пролог или сећање на себе” књиге Феликса Пашића „Та дивна женска бића: У позоришту Мире Ступице” коју је приредио Александар Саша Милосављевић. Дело је недавно објавило новосадско Стеријино позорје у едицији „Драматуршки списи”.
– За мене је приређивање овог рукописа било вишеструко узбудљиво. Прво, познавао сам обоје, а са Пашићем сам и друговао. Друго, стрепео сам шта још може да се каже о Мири Ступици после њене бриљантне књиге „Шака соли”. Треће, питао сам како да приступим тексту једног од наших најбољих стилиста, документариста и позоришних хроничара, какав је Феликс Пашић – каже за „Политику” Александар Саша Милосављевић и додаје:
– Зато се нисам усудио да било шта дописујем, али ни да попуњавам лагуне у структури рукописа: места које је аутор прецизно планирао да попуни документима и сведочанствима Мириних поштовалаца. Читајући рукопис, схватио сам да Феликс није намеравао да саопшти нове истине о Мири, него да исприча „своју повест” на основу постојећих података, уоквирених изјавама и документима. Усредсредио сам се, дакле, првенствено на Пашићев текст и стил, на његово приповедање, а дубоко уважавање Мире Ступице већ се код Фелика подразумевало.
– Она је као струна. Не може да се објасни то што код ње трепери – говорио је у своје време о Мири Ступици њен колега, глумац Љуба Тадић. – Бог није шкртарио кад јој је делио дарове, али је и она била штедра кад их је раздавала – причао је о њој и драмски уметник Петар Банићевић: – Никад нисам са Миром играо а да ме нису питали: „Је ли она стварно тако згодна и женствена приватно као што је на сцени?”
Глас су јој упоређивали са музичким инструментом, очи са купинама, поређење преузето од озбиљног критичара, смех су држали за њено тајно оружје, а целу њену појаву стављали су у описе који су некада личили на љубавне изјаве. Снага њене привлачности није била само у заводљивости глуме, она је у посебном споразуму са гледаоцем.
– Ђаво један велики, велики враг – говорио је Мија Алексић: – Умела је, кад је хтела, да са километра привуче магнетом неким свога шарма човека на центиметар до себе.
Што је умела, то је и хтела... О томе шта би издвојио као кључне моменте у позоришту Мире Ступице, Милосављевић каже:
– Уистину је тешко објаснити то необично Мирино глумачко треперење, али је она о свом хистрионском умећу и свом односу према глуми често и отворено сведочила, па и у многим, разговорима с Пашићем. Притом се није сакривала иза празних фраза, него је успостављала чврсте везе између својих животних искустава и глуме, указујући и на утицаје глумаца, редитеља, каткад и јавних личности (Крлеже, рецимо), а пре свих Бојана Ступице.
Феликс Пашић је, с друге стране, примећује Милосављевић, пажљиво одмеравао шири оквир њених исповести и успостављао контекст. Глумица је у себи на чудесан начин спајала фантастичан лични и уметнички сензибилитет, спремност да непрестано учи и глумачки сазрева, али и да у лету препознаје дах властитог времена који је дамарао у билу публике. Умела је да препозна мене времена, али им се није без остатка прилагођавала, него је своја искуства и знања знала да угради у захтеве нових театарских епоха. То је тајна њене глуме – сматра наш саговорник.
Иако би у огледалу славе могло изгледати као идилична слика једне каријере без мрља и једног живота без потреса, са позлатама и сјајем, иза подигнуте завесе успомена, Мира Ступица указује се у спектру свих боја: од светлих и прозрачних до тешких и оловних. Управо то – спремност и храброст да отворено говори о светлостима и тамама њеног живота, а приватни је био неодвојив од јавног, Александар Милосављевић види као неодвојиви део исповедне, животне приче Мире Ступице.
– Мира Ступица у својим сећањима не своди рачуне, у сећањима мири оне који су је волели и оне који је нису задужили по добру, оне које је она волела и оне који су јој ускраћивали наклоност... То је – подвлачи наш саговорник – сјајан и тачан Пашићев закључак, уз коментар:
– Мира се најпре морала помирити са собом, а онда је могла да у себи измири своје обожаваоце и оспораватеље.
На професионалну позоришну сцену Мира Ступица први пут је ступила у ноћи између 1940. и 1941, на Коларчевом универзитету у Београду где су глумци спремили програм за дочек Нове године, свако је на крају изговорио кратку здравицу, за здравље, за срећу, за будућност, а седамнаестогодишњој Мири Тодоровић запало је да ускликне: „За живот!.” Те две речи постаће њено водеће гесло: „Ја сам навијач за живот, такав какав јесте. Стари један мудрац је рекао, а Меша Селимовић је записао: ’Тестијом не можеш заитити цијело море, али и онолико колико си заитио, и то је море.’ Живот, и ако ти је буран и велик или ако ти је скроман и тих, он је живот. Ја сам заитила колико сам могла, богами и са доста муља, али сам прогутала и муљ уз остало.” Мира Ступица је и успехе и неуспехе, гледала као камене међаше поред којих је прошла њена људска, женска, уметничка судбина... Шта је мудра Мира оставила као својеврсни аманет младим колегама?
– Наук о умећу (глумачког) трајања – у даху изговара Милосављевић.
А коју њену мудрост, поруку бисмо могли да усвојимо?
– Ону која подразумева и свест о тренутку када се ваља повући – каже Милосављевић.