Autor: admin
Datum objave: 25.07.2018
Share


Rođena Milka Bajić Poderegin

Milka Bajić Podergin, profesor (Pljevlja 1904 – London 1971)

28.8.1904. god. Rođena Milka Bajić Poderegin

http://pvportal.me/2014/08/28-8-1904-god-rodena-milka-bajic-poderegin/

Milka  Bajić Poderegin  rođena  je  pre 110 godina 28.8.1904, u  Pljevljima , gde  je  završila osnovnu  školu i  bila jedna  od  prvih  maturantkinja pljevaljske  gimnazije. U  Beogradu  je 1928.  godine  diplomirala  na katedri  za svetsku i nacionalnu  književnost Filozofskog  fakulteta. Predavala  je književnost  u  pljevaljskoj  gimnaziji gde  je  i  upoznala  supruga  profesora Ignjatija  Poderegina sa  kojim  je  službovala  kasnije  u u Prokuplju  i Kraljevu sve  do 1941.  godine i  izbijanja  rata. Profesor  Ignjatije  je  streljan  od  okupatora  u Kraljevu  i Milka  se  sa  ćerkama Jelenom Ljoljom i  Nađom   seli  u  Požarevac. Odbija  da  radi pod  okupacijom  i  aktivno pomaže  narodnooslobodilački  pokret .  Posle  rata  radi  kao  profesor  književnosti  u Beogradu do 1955.  godine, kada  se zbog  slabog  zdravstvenog  stanja  penzioniše.

Milka Bajić Poderegin napisala  je  samo  jedan  roman „SVITANJE“. Jedan, ali  vredan. Vredan iz mnogo  razloga  i  sa  mnogo  strana. Andrićevski tj  veliki, koji pogotovo  događajima 21.  veka dobija   na vrednosti, kada se humane i  civilizacijske vrednosti  svakim  danom  nalaze  na  meniju Velikog  brata i  njegovih  životnih  pravila  i  moći. „Svitanje“ je  osvanulo  u Beogradu  avgusta  1987.  godine, šesnest  godina  posle  Milkine  smrti, zahvaljujući njenim  ćerkama Jeleni  Ljolji  i Nađi  Podergin, kao  i  izdavača Yugoslavija – public iz Beograda. Tako  je  ova  izuzetna  knjiga, sa  kojom  još uvek nije  u  potpunosti  upoznata  naša čitalačka  publika a i književni  zvaničnici, došla  u  izloge  knjižara van  svih  uobičajnih uzbudljivih  i  senzacionalističkih izdavačkih  krugova. Tog vrelog  leta  u  Beogradu, kako  primeti  jedan  prevejani  šmeker,  „Svitanje“ je  bio  događaj, ali  i sam  ponovni dolazak dve blistave  devojke  Nađe – glumice  i  Ljolje profesora  ruskog , na „beogradsku  štraftu“  u Knez Mihajlovu, je  nešto  što  je  bila  radost  i događaj za  pamćenje. Kao  da se  vratilo  ono  staro  dobro  vreme, nenadmašnog  belog  grada…

Možda  je  zbog  svega  toga  izostala  i  prava književna i  druga   prezentacija Milkinog  romana,  sve  do  13.12. 2012.  kada  je  zahvaljijući  Muzeju  iz  Prijepolja i g.  Slavoljobu  Pušici  održana  u Narodnom  muzeju Beograda  promocija  trećeg  izdanja „SVITANJA“ , obećanje našeg  poznatog  dramaturga Nebojše  Bradića , da će  ovo  delo doći  do  pozorišnih  dasaka  i  filmskog  platna, što potvrđuje  pisanje Marije  Knežević,  da  ovo  delo „svoje  postojanje može  nastaviti i  u  nekom  drugom  umjetničkom  obliku , kao  što  se  dogodilo sa  Sremčevim romanima „Ivkova slava“ i „Zona  Zamfirova“.  Jer roman  „Svitanje“ nije  samo  roman  o Pljevljima, saga o  dve  porodice,  već viđena  u  našoj  i  svetskoj  literaturi, već  pisanje koje  danas  poziva  na  prave humane  vrednosti, životnu borbu  koja mora  biti  u  svima  nama  čak  i  onda kada  su  joj  šanse  gotovo  nikakve. Najbolje  nam  to  pokazuju  likovi  iz Milkinog  romna Jelka, Janko, Savka, Tane, Đana…

Mnogo  toga  mogu  u  romanu  „Svitanje“  naći čitaoci,  ali  i  istoričari, hroničari, etno istražitelji i mnogi  drugi.i  kako to  u  „Ljetopisu“ Narodne  Biblioteke  „S. Samardžić“ (knjiga 1.) lepo i  tačno  napisa  Marija  Knežević:

–   Svoju  umjetničku  valjanost ovo  djelo  duguje i nepatvorenom , živom i gipkom jeziku punom  značenja.  Jeѕik  je  ne  samo  sredstvo  već i  samo suština  ovog  romana.. Opisi  prirode  i  enterijera obiluju  opažanjima za  koja više  nećemo naći  potporu ni  u svijetu koji  nas  okružuje , niti u  ambijentu upotrebnih  predmeta  našeg  doba.   Zato i  kad  nema  umjetničku funkciju, jezik  ovog  djela   predstavlja zahvalnu etnografsku  građu.

Na stranicama  Milkinog  i  našeg  „Svitanja“ nalaze  se  između  ostalog sve  one  moralne, duhovne, humane  i  druge velike  ljudske vrednosti koje  još  uvek  nisu  porušile, ni  tomahavke, ni  demokratija, ni rodna  i  druga  ravnopravnost, paradnog  i  drugog  karaktera…I  ono  najglavnije u  poruci  romana, porodica, u  kojoj  ako  se  nađu JELKA, Savka, Đana, Pava, Milena…ostaće, pobediće. Jer kuća  ne  stoji  na  zemlji,  nego  na ženi !

Milka  Bajić Podergin  je zadnje  godine  života  provela  u  Londonu okružena  pažnjom  ćerki  i  unučadi, gde  je  i umrla   08. marta 1971. godine. Po  sopstvenoj  želji sahranjena  je  kod  majke  Jelenke na pljevaljskom groblju manastira  Sv. Trojice.

Milka  Bajić Podergin, profesor (Pljevlja 1904 – London 1971)  Verovala  je  u  jedinstvo  duše „ onako  kako može  postojati samo između žene i muža kada  se  vole „ kao  i  u  onoj  Očenaškom  praštanju „ djete  moje kaada toga  nebi  bilo, niko ni  sa  kim nebi  mogao življeti“.

Jelenka  Bajić  ( u romanu  Jelka Kojić) sa  ćerkama  s  leva: MILKA ( udata  za  prof Ignjatija  Poderegina), Natalija (udata  za Sava  Begovića upravnika  pošte), Sofija ( udata  za  Mila  Delevića sudiju), Georgina ( udata  za  Božu  Martinovića ( sudiju) .  Sede Jelenka i  ćerka  Angelina udata  za  protu  Slobodana R. Šiljka , paroha  ilinobrdskog u  romanu  pop  Oštrić) Fotografija  Srebrenke  Ilić , nekadašnje uirednice  TV Beograda i Georginine  unuke. Hvala  joj.

Ostavila  nam „SVITANJE“ da  u likovima romana pronađemo  i  sledimo sve  one  prave  ljudske  vrednosti, koje  civilizaciju  čine  neuništivom, i  koje  dovode  do  novih  SVITANJA ! Ali, podarila i lepotu i  umeće  svojim  ćerkama Nadeždi  Nađi i  Jeleni  Ljolji. Nađa  je  sredinom  pedesetih godina  prošlog  veka igrala  u  više  filmova engleske  i  nemačke  produkcije pod pseudnimom NADJA REGIN.

Kuća na obali

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kuća_na_obali

Kuća na obali (nem. Das Haus an der Küste) je jugoslavensko-austrijsko-zapadnonjemački igrani film snimljen u režiji Boška Kosanovića i premijerno prikazan 1954. godine, poznat kao prva značajnija poratna koprodukcija jugoslavenske sa zapadnim kinematografijama. Po žanru je drama čija je radnja smještena na istočnu obalu Jadrana prije Drugog svjetskog rata, te prikazuje kako majka (koju glumi Sybille Schmitz) želi kćer (koju tumači Nadja Regin) bogato udati za ljekara (koga glumi Rene Deltgen), ali sve to poremeti švercer (koga glumi Bert Sotlar) koji zavede obje žene. Snimanje filma se odvijalo u okolici Dubrovnika, te je bilo obilježeno brojnim problemima vezanim uz kreativen sporove režisera i glumaca, "problematične" ljubavne scene koje su bile na rubu tadašnjih cenzorskih standarda. Usprkos svega, film je dovršen zahvaljujući blagoslovu jugoslavenskog političara Cvijetina Mijatovića, te je s uspjehom prikazan u Zapadnoj Njemačkoj i Jugoslaviji, iako je u potonjoj imao uglavnom loše kritike. Kuća na obali je, danas, međutim, gotovo potpuno zaboravljen film te se u nekim njemačkim izvorima navodi da je izgubljen. Usprkos toga, Kosanović i Bosna Film su sljedećih godina nastavili suradnju sa zapadnonjemačkim i austrijskim filmskim kućama.

Bert Sotlar

https://sh.wikipedia.org/wiki/Bert_Sotlar

Bert Sotlar (* 4. februar 1921, Kočevje, † 10. jun 1992, Ljubljana) je bio slovenski kazališni i filmski glumac.

Rodio se kao četvrto od devetoro djece u rudarskoj porodici. Majka mu je bila kočevska Njemica.

Za svoj rad je primio sljedeće nagrade:

Zlatna arena, Pula (1957), za ulogu u filmu Ne okreći se, sine

Prešernova nagrada za filmsku ulogu 1974;

Priznanje Metoda Badjura, Celje (1984), za ulogu Primaša Tompe u Veselem gostivanju.

Nadja Regin

https://sh.wikipedia.org/wiki/Nadja_Regin

Nađa Regin (Niš, 2. 12. 1931) je jugoslovenska i srpska glumica iz Niša, najpoznatija po ulogama u britanskim filmovima i TV programima šezdesetih godina dvadesetog veka. Filmsku karijeru je započela u SFRJ pod imenom Nađa Poderegin, nakon čega je glumila u nekoliko filmova u Zapadnoj Nemačkoj, pre nego što se trajno nastanila u Velikoj Britaniji. Najpoznatije uloge su u dva filma iz serijala o Džejmsu Bonsu: Iz Rusije s ljubavlju, kao ljubavnica Keima Beja, i po maloj ulozi u filmu Goldfinger. Od TV serija glumila je u serijama Svetac (The Saint), Osvetnici (The Avengers) i Opasan čovek (The Danger Man).

Sybille Schmitz

https://sh.wikipedia.org/wiki/Sybille_Schmitz

http://www.encyclocine.com/index.html?menu=72608&film=50187

Das Haus an der Küste (1954)

 https://www.imdb.com/title/tt0136237/mediaviewer/rm2025985280
71
Kategorije: Zanimljivosti
Developed by LELOO. All rights reserved.