Stojeće ovacije za Ivu Pogorelića
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:701940-Stojece-ovacije-za-Ivu-Pogorelica
…..resital na oduševljenje Beograđana
što Ivo kaže Beogradjanima uz koncert nakon 28 godina, u subotu i ponedjeljak, 16. I 18 XII.
Ivo Pogorelić
O svojim budućim planovima maestro kaže:
- Imam dosta profesionalnih planova: novi snimci, novi repertoar, nove kompozicije za koje imam apetit i svaka zahteva ogromno vreme i jako dugačku ekspoziciju.
Nije stvar samo u savlađivanju, treba pustiti da prođe vreme da bi se na drugi način prvo prožvakalo sve, pustilo da materijal odstoji, da se sa strane na njega pogleda, to je jedan proces sličan svemu stvaralačkom, u svakoj grani umetnosti.
Godine idu i u nekom smislu taj prostor i taj volumen se smanjuje i tu treba biti jako razuman i nastojati pokušati izabrati najbolje od najboljeg - zaključio je Pogorelić u razgovoru sa Tamarom Petković sa RTS koji je vođen u maju u Zagrebu.
Ali, ne postoji idealan razvojni put inače bi svako završavao na vrhu piramide, svako bi bio Leonardo da Vinči, a to nije moguće. Razvojni put sadrži i drvlje i kamenje i sve što spada u to.
Pijanista kaže da je dužan da publici ponudi program u skladu sa svojom reputacijom, jer publika teško dolazi do karata i pri tom ih skupo plaća te za to treba nešto i da dobije
Nisam ljubitelj neprestanih izlazaka nakon što je koncert završen, ne sviđa mi se ideja bisa. Mislim da je program kao takav važniji i da ga je potrebno uobličiti i ponuditi unutar mogućnosti onoga što sam ja u stanju dati kao umetnik i pri tome ne olakšavati sebi previše. Publika ne mora biti obrazovana da bi osetila bukvalno sve. Stoga mi posao nije ništa manje odgovoran nego što je bio. Možda je sada čak i odgovorniji - istakao je Pogorelić.
Čak i kada je reč o dobro znanim kompozicijama, on priznaje da im svaki put ispočetka prilazi sa velikim neistraženog, koji ja kasnije doživljam kao nagradu, bonus, ali on ne dođe odmah, on se mora prizvati - istakao je pijanista.
I Pogorelić ima svoje demone iz mladosti. Ispričao je zanimljivu priču kako se suočio sa jednim od njih:
- Imao sam nevolju da sam dobijao zadatke koji su u to vreme prevazilazili moje mogućnosti. To se dogodilo sa nizom kompozicija. Nažalost, od tad je ostala jedna frustracija. Na primer, to mi se desilo sa koncertom Šumana koji sam svirao sa 15 godina. Smatrao sam da je prerano ali institrali su. Najgore je što sam ja imao uspeha s tim. A iznutra sam bio jako nezadovoljan. Četrdeset godina kasnije sam se ponovo uhvatio te kompozicije. Trebalo mi je dugo da taj loš talog nestane