The Nobel Prize Award Ceremony 1961
https://www.nobelprize.org/prizes/literature/1961/award-video/
During the glittering and elegant ceremony in the Stockholm Concert Hall, 10 December 1961, the Nobel Laureates of the year received their Nobel Prize from King Gustaf VI Adolf of Sweden. Professors Hofstadter and Mössbauer were awarded the Nobel Prize in Physics, Melvin Calvin the Chemistry Prize, Georg von Békésy the Nobel Prize in Physiology or Medicine, and Ivo Andric the Literature Prize.
https://www.nobelprize.org/prizes/literature/1961/andric/facts/
Ivo Andric
Born: 10 October 1892, Dolac, Bosnia (now Bosnia and Herzegovina)
Died: 13 March 1975, Belgrade, Yugoslavia (now Serbia)
Residence at the time of the award: Yugoslavia
Prize motivation: "for the epic force with which he has traced themes and depicted human destinies drawn from the history of his country."
Language: Serbo-Croatian
Prize share: 1/1
The Nobel Prize in Literature 1961 was awarded to Ivo Andric "for the epic force with which he has traced themes and depicted human destinies drawn from the history of his country."
Добро дошли у дом нобеловца (Спомен-музеј Иве Андрића
https://www.pismenica.rs/tag/muzej-ive-andrica/?lang=cir
Спомен-музеј Иве Андрића
https://www.pismenica.rs/cose/dobro-dosli-u-dom-nobelovca-spomen-muzej-ive-andrica/?lang=cir
Andrić Dr Ivo
https://www.google.com/search?q=Ivo+Andrić+stan+u+proleterskih+brigada,2+/I&client=opera&hs=b4b&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ved=2ahUKEwiFx_Cl_PvdAhUD_KQKHdGJASgQsAR6BAgGEAE&biw=1920&bih=939
Добро дошли у дом нобеловца (Спомен-музеј Иве Андрића)
https://www.pismenica.rs/cose/dobro-dosli-u-dom-nobelovca-spomen-muzej-ive-andrica/
Biografija Ive Andrića
http://www.ivoandric.org.rs/latinica/biografija
U domu Ive Andrića: Muzej u beogradskom stanu poznatog pisca sve posjećeniji (FOTO)
https://www.muskiportal.com/u-domu-ive-andrica-muzej-u-beogradskom-stanu-poznatog-pisca-sve-posjeceniji-foto/
Ivo Andrić
https://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/o-bih/poznate-licnosti/165-o-bih/poznate-licnosti/574-ivo-andric
Ivo Andrić - mudre izreke
Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu.
Mi, to se zna, ne živimo i ne delamo zbog ljudi, nego mimo ljudi, a sve za ljude.
Ovaj svet u kom živimo tako je sazdan da je onaj koji se plaši već izgubljen.
Vrlo rano sam saznao da svaki minut života može biti težak koliko i život ceo.
Ljudi male pameti retko se trude da ne budu dosadni.
Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih sudbina i bezimenih ljudi.
Sladostrasnici, kad život čula protutnji i sagori, ostaju mračni, gorki i teški sebi i drugima.
Neizvesnost je imanje onih koji nemaju ništa i velika nada onih koji nisu navikli na dobro u životu.
Ništa ljude ne veže tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća. Oduvek je i svuda tako, da se sitni i bezimeni ljudi penju na leševe onih koji su oboreni u međusobnoj borbi velikih.
Srećni i zadovoljni ljudi ne pišu nikako, ili jako kratko. Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.
Naš čovek ne ume da se pravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pri padu. Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabre.
Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
Život nikada ne daje ono što obećava, nego uvek više ili manje od toga.
Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima.
Bezbrižna ravnodušnost je veliki dar i moćno oružje mladosti.
Čudno je kako je malo potrebo da budemo srećni, a još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje.
Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se i po tome što starci i deca vole da pričaju.
Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
Lepša duša dublje jeca.
Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sve.
Sumnja i briga vide ono što sreća i pouzdanje nikada ne mogu.
Rakija mora da progovori kad bilo, kao i nevaljala žena sveti se onom koji hoće da u njoj uživa tajno, a trajno i obilno.
Bolest je sirotinjska sudbina i bogataška kazna.
Svi pravi životi su lepi i teški.
Svi ljudski pokreti proizlaze iz potrebe za napadom ili odbranom.
Beskorisno je u starosti produžavati život. Treba produžavati mladost.
Zato što mogu, i što se usuđujuda o svačemu svašta kažu, oni misle da sve znaju.
Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svog života da isplače...
Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice.
Dobra je stvar krotka i zdrava žena. Živiš i radiš kao da ne postoji, a ipak osećaš da ti pomaže.
Niko ne može da proveri i predvidi ćudi i nastupe nemirne i puste žene.
Beznačajne reči, dugi pogledi i nesvesni osmejci povežu se u siguran most koji se sam gradi.
Ljubav, kada je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja...
Celog veka se lečimo od nesrećnog detinjstva.
Kad god mi mislimo da su nam se otvorile oči, to obično znači da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili.
I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
Od svog porekla i detinjstva ne može se pobeći lako.
Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo...
Veliki praznici i svečani dani mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima.
Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.
Kako korisno i dobro govore ljudi koji umeju da ćute!
Kod ljudi koji čedno žive ruke su mirne, bele i večito mlade.
Dugi su i zamršeni računi između onih koji imaju i nedaju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba.